Preskoči na vsebino

Шта су отворени подаци

“Отворени подаци” су концепт јавно доступних података на начин да свако лице може слободно да их користи и поново објављује, без ограничења од стране аутора или других контролних механизама. Појам “отворени подаци” примењује се од 2008.г. и добија на популарности након иницијативе појединих држава да отворе своје податке на порталима попут data.gov, data.gov.uk или data.gov.hr.

Зашто отварати податке

Можемо да кажемо да су “отворени подаци” нови ресурс информација у циљу њиховог бољег коришћења. Јавне институције сакупљају и производе огроман број података. Да би се јавни подаци боље користили за развој друштва потребно је да буду доступни у форми “отворених података”.

“Отворени подаци” имају значај и за развој економије јер се подстиче развој креативног бизниса. Неки аутори називају “отворене податке” нафтом 21. века.

Десет принципа „отворених података“

1. Потпуност

Објављени подаци треба да буду потпуни и да обухвате целину прикупљених информација. Изворни скуп података треба дати у јавност тако што су из њега по правилу уклоњени подаци о личности, као и други подаци чије је објављивање ограничено. Поред података потребно је објаснити и структуру датих података помоћу тзв. метаподатака.

2. Изворност

Подаци треба да буду изворни, односно управо онакви какви су прикупљени.

3. Правовременост

Подаци треба да буду доступни јавности правовремено. Кад год је то изводљиво прикупљене информације је потребно објавити одмах по прикупљању.

4. Доступност

Скупови података треба да буду доступни на начин да је њихова употреба једноставна. Препорука је да се информације објављују тако да се могу комплетне преузети или обезбедити приступ путем стандардних АПИ интерфејса.

5. Машинска читљивост

Информације је потребно објавити тако да их је могуће једноставно рачунарски обрадити. Подаци дати у форми слике, PDF документа или DOC формату су компликовани за аутоматску машинску обраду. Пример форми машински читљивих података је XML или CSV формат уз одговарајуће мета податке.

6. Забрана дискриминације

Подаци треба да буду доступни свима, увек и без навођења разлога приступа подацима. Препреке попут регистрације или чланства не би требало да постоје.

7. Употреба отворених стандарда

Отворени стандард се односи на поседовање права на коришћење формата у ком су подаци дати.

8. Лиценцирање

Потребно је јасно означити да дате информације могу слободно да се користе без ограничења и да се наведе на који начин могу да се користе.

9. Сталност и приступачност архиве

Овај принцип се односи на могућност приступа раније објављеним подацима, тзв. архивама, а не само онима који су последње објављени. Уз приказ информација потребно је да стоји и време када су објављене.

10. Трошкови коришћења

Коришћење “отворених података” требало би да буде бесплатно. Могуће је наплатити минималне трошкове коришћења “отворених података”. Под минималним трошковима подразумевају се трошкови израде базе података која се објављује.

Отворени подаци

Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, уз подршку USAID пројекта за реформу правосуђа и одговорну власт (ЈРГА) и удружења Едукациони центар донео је одлуку да „отвори“ јавно доступне податке ове институције за које постоје техничке могућности.

На овом порталу тренутно је „отворено“ четрнаест скупова података:

Каталог органа јавне власти (у смислу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја)
Жалбе из области права на приступ информацијама
Тужбе против Повереника
Мишљења Повереника
Предлози за извршење решења из области слободног приступа
Поступање Повереника по представкама
Уступљени захтеви
Мера за унапређење јавности рада
Захтеви за приступ информацијама поднети Поверенику
Унапређење заштите и превентива
Централни регистар – заштита података о личности
Захтев за променама у централном регистру – заштита података о личности
Жалбе из области заштите података о личности
Надзор над спровођењем и извршавањем Закона о заштити података о личности

Београд, фебруар 2016.г.